Епископ ремезијански Стефан – у свету Драган Шарић, рођен је 29. јула 1978. године у Јајцу у Босни и Херцеговини, као четврто од шесторо деце благочестивих родитеља, оца Радослава и мајке Миљојке.

Nastojatelj Stefan Šarić

  • Датум рођења: 29. јул 1978. године 
  • Место рођења: Јајце, Босна и Херцеговина
  • Школовање: Богословија Светог Петра Цетињгског, Богословски Институт Универзитета у Београду, Московска духовна академија 
  • Служба: настојатељ манастира Липље, настојатељ манастира Рајиновац, настојатељ Храма Светог Саве, викар патријарха српског
  • Чинови: јерођакон, јеромонах, протесинђел, архимандрит, викарни епископ
  • Језици које говори: српски, руски

Рано детињство Стефана Шарића

Стефан Шарић основну школу завршава у родном месту. Васпитан у љубави према Господу и Светој Цркви, одлучује да упише Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, коју завршава 1998. године. У време школовања у Богословији Стефан Шарић био је стипендиста Црквене општине которске, проводећи лето на послушању у цркви Светог Луке, усавршавајући свој појачки таленат као члан познатог Српског Певачког Друштва „Јединство“ из Котора. 

Боравак у Котору, и појање у црквеном хору, оставили су снажан утисак на њега, а како и сам наводи “Котор га је формирао као човека”.

По заврштеку средње школе уписује се на Богословски Институт Универзитета у Београду.

Како је владика Стефан Шарић примио монашки постриг?

Стефан Шарић је војни рок одслужио у тешким временима бомбардовања Савезне републике Југославије, где је био гардиста. У тим смутним временима у њему сазрева одлука да прими монашки постриг. По одслужењу војног рока борави у манастиру Острог под духовним старатељством архимандрита Лазара (Аџића).

По смрти оца Лазара враћа се у бањалучку епархију и по благослову Епископа Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем исте године прима монашки постриг.

На Благовести 2003. године бива рукоположен у чин јерођакона. Исте године, са благословом патријарха Павла, постаје стипендиста на Московској духовној академији коју успешно завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука.

Један период живота радио је и при Хиландарској задужбини, на штанду у Кнез Михаиловој улици.

Настојатељ манастира Липље

По завршеним студијама у Москви јерођакон Стефан Шарић се враћа у манастир Липље и убрзо бива рукоположен у чин јеромонаха на чувеном Липљанском сабору 6. августа 2006. године. Те исте године повјерена му је дужност настојатеља манастира Липље, а потом је одликован звањем синђела за показану ревност у служењу Светој Цркви.

За време свог боравка у манастиру Липље, покренуо је градњу манастирског конака, као и манастирску библиотеку. Био је организатор многобројних скупова. 

На дужности настојатеља манастира Липље задржаће се до постављења на место професора Богословије Светог Петра Даборобосанског у Фочи.

Настојатељ манастира Рајиновац

Професорску дужност обавља кратко, током 2010/2011 школске године. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја прелази у канонску јурисдикцију Архиепископије Београдко-карловачке, те бива постављен за духовника манастира Рајиновац. У братској љубави и сарадњи са сестринством брзо организује живот обитељи, а затим и започиње обнову манастирске цркве. За показану ревност у овом богоугодном делу одликован је од његове Светости Патријарха Иринеја чином протосинђа на славу манастира, о Малој Госпојини 2012. године.

Одликовање чином архимандрита

Године 2014. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је протосинђела Стефана чином архимандрита, а 2016. године Пољска православна црква додељује му Орден Равноапостолне Марије Магдалине.

Хиротонија владике Стефана Шарића

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј поставио је 7. августа 2017. године архимандрита Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве на Врачару.

На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 09. маја 2018. године архимандрит Стефан изабран је за епископа Ремезијанског, викара Његове Светости патријарха Иринеја. Чин наречења уприличен је у Саборној цркви у Београду 16. јуна 2018.

Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његова Светост патријарх Иринеј, у којој је извршен и чин хиротоније новонареченог епископа Ремезијанског, служена је 17. јуна 2018. године у цркви Светог Великомученика Лазара Косовског, у крипти Храма Светог Саве.

Протојереј Бошко Рољић – изјава:

Протојереј ставрофор Момчило Кривокапић – изјава:

Књиге и публикације епископа Стефана

Епископ Стефан аутор је и неколико књига и публикација. Његова кандидатска дисертација, посвећена систематизацији богословског наслеђа преподобног Јустина Ћелијског, објављена је на српском језику (Јеромонах Стефан (Шарић), „Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина (Поповића)“ ).

Испод његовог пера изашла је и књига о светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“) као и више чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, Богословље; ,,Верски туризам – примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017;,,Културни туризам на примеру Храма Светог Саве на Врачару”, СИТКОН2018), те рецензија на публикацију „Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“ у издању Вулкан издаваштва.

Осим тога, епископ ремезијански Стефан приредио је и наслов “Библија: осам векова српске уметности”, где је један од аутора. Као један од аутора помиње се и у стручној монографији Бориса Стојковског “Свети Сава” из 2020. године. Стефан Шарић активно је приређивао бројна дела и учествовао у издавачким активностима. Од момента када је постао настојатељ Храма, у издаваштву Храма Светог Саве могу се пронаћи многи наслови цењених православних аутора, од којих су само неки:

  • ,,Ти и ја : љубав и заљубљеност – хришћански поглед“ – Максим Првозвански,
  • ,,Мушки разговор: место мушкарца у свету – хришћански поглед” – Максим Првозвански,
  • ,,Јеванђеље дана : тумачење Светог Јеванђеља за сваки дан у години, васкрсних Јеванђеља и Јеванђеља на дванаест непокретних празника. Том 1” – Александар Шаргунов,
  • ,,О крсту Христовом / свети праведни Јован Кронштатски” – превод са руског Горан Дабетић,
  • ,,Беседе у вагону”, митрополит Венијамин (Федченков)
  • ,,Болесно дете – казна или благослов?”- Анита Стреларац, Драгана Д. Мирковић, Танкосава Дамјановић
  • ,,Упознајмо храм : поучна књига за децу и родитеље” – аутор текста В. В. Сељуминов, илустровала Јелисавета Цимбаревич, превео са руског Зоран Шаренац]
  • Gregorius Palamas & David Disypatos : scripta minora – versio serbica – Микоња Кнежевић, Милеса Стефановић-Бановић
  • ,,Јеванђеље за децу са мотивима из Храма Светог Саве” – Немања Протић
  • ,,Одговарања на литургији са тумачењем” – Немања Протић
  • ,,Молитвеник Храма Светог Саве” – Братство Храма
Мени